One zasluženo nose titulu aristokratije među kolačima. Tako lagane, nežne, čarobne.
Princes krofne potiču iz Francuske, a danas se prave u celom svetu, pod nazivom profiterole /reč francuskog porekla/.
Osnov ovog divnog kolača su pufnice od kuvanog pa pečenog testa, koje se pune nadevom a odozgo posipaju šećerom u prahu. Testo je prilično neutralnog ukusa, pa se nekad mogu puniti i slanim filom, npr. ruskom salatom. Ipak najčešće su slatke varijante, sa kremom od vanile, šlaga ili sladoleda, a prave se i duguljaste prelivene čokoladom, čuveni ekleri.
Reč profiterole prvi put je korišćena u receptu iz 1604. za potaž sa profiterolama u kome se krofne kuvaju u bujonu od badema i onda serviraju sa kokosom, tartufima i slično.
Prvo testo za krofne napravio je šef kuhinje Katarine de Mediči 1540. kad je kao deo svadbene svite gospodarice iz Toskane otišao u dvorac vojvode Orleanskog koji je kasnije postao francuski kralj. Od tog testa su u 19. veku nastale profiterole.
Švedjani su poznati po najkreativnijim receptima za princes krofne. Postoji čitava tradicija koja nalaže koja boja krofni je prikladna za koji praznik - žuta za Uskrs, crvena za Božić, bela za svadbe, princes krofne sa pomorandžom za Noć veštica. Svake treće nedelje septembra obeležava se Nedelja princes krofni i tada se mogu jesti najlepše krofne na svetu, svih boja i ukusa.
:(Još nema komentara