U nekom razgovoru ovde na Coolinarici, pricale smo o tikvama i tikvicama pa rec po rec, dodje na red slatko, pa opet rec po rec- recelj.
Moje cool drugarice, narocito one s juga, znaju i pamte ovaj specijalitet…jer zaista ne znam u sta spada..u deserte ili zimnicu….
Gotovo ga je nemoguce spremiti u savremenim uslovima. Ali neka ostane ova prica….Vanja, ovo je za tebe i sve one koji pamte ukus recelja iz cupova udno bakinog i dedinog podruma….
U nekom razgovoru ovde na Coolinarici, pricale smo o tikvama i tikvicama pa rec po rec, dodje na red slatko, pa opet rec po rec- recelj.
Moje cool drugarice, narocito one s juga, znaju i pamte ovaj specijalitet…jer zaista ne znam u sta spada..u deserte ili zimnicu….
Gotovo ga je nemoguce spremiti u savremenim uslovima. Ali neka ostane ova prica….Vanja, ovo je za tebe i sve one koji pamte ukus recelja iz cupova udno bakinog i dedinog podruma….
Sastojci
Priprema
Znate sta je kazan? To je deo one skalamerije u kojoj se pece rakija, sljiva, dunja, loza, zavisi sta je na redu, onaj deo sto lici na veeeeliki bakrac…E sad ne znate sta je bakrac…Al o tome drugi put…
Taj kazan treba da se krajem septembra, pa moze sve negde do kraja oktobra, zavisi kad je berba , iznese ispod strehe, i da se dobro nalozi kube ispod njega. Moja baka je govorila da se naklade oganj… :) Kube je mala pec na drva , znaju oni sto imaju kazan, to je loziste
I onda se , dok se vatra sprema za pun zamah, a unuci trckaraju po dvoristu , u kazan sipa slatko vino, tek izmuljano, prvi pretok…Jer znate..kad se grozdje izmulja, stavlja se u burad . Ogromnu burad koja su se meni kao detetu cinila velika kao kuca. Sad znam da mi se nije cinilo..i jeste bilo tako… Deda je u podrumu imao desetak takvih ogromnih burica. Svuda je prebacivano izmuljano grozdje, svuda se prvi sok prebacivao dalje na zrenje i vrenje, a iz jednog ogromnog bureta, prva shira, znaci najkvalitetniji grozdjani sok, isao je u pomenuti kazan…
Slatko vino i vino uopste, pravilo se samo od hamburga, tamjanike i kardinala, ako je domacin drzao do sebe. Neka tamo sirotinja muljala je i plovdinu ali ne i moj deda..Boze sacuvaj..
Ete ti za recelj…govorio bi deda baki, koja je na drvenom stolu odmah pored kazana, sekla bundeve na lepe trake, koje je kasnije sitnila u kocke.
Vatra gori, lize plamen, dodaju se cepanice od bagrema u koji je zarasla neka udaljena njiva, slatko vino pocinje da kljuca…
Baka ide oko kazana i ubacuje kocku po kocku secene bundeve
Sklonite se deco, prska..
Ali ko da se skloni kad je tako zanimljivo…Baka pravi svoj cuveni recelj….A mi pijemo slatko vino koliko ko hoce….A verujte..nema tog soka i nektara koji bi se sa njim merio…
I sad pocinje kuvanje….Kuva se, kuva i kuva..Ubacuje se i zeleni paradajz…
Vec je mrak…proslo je tri, pa cetiri, pa pet sati….
Baka uzima ogromnu varjacu, onu sto sluzi i za zumijare..O tome cemo takodje drugi put, jako je zanimljivo jelo, i za mast i za pekmez od sljiva…
Pocinje da mesa…Sok je sve gusci. Pomaze i deda..Smenjuju se…
Mi gubimo trku..Spava nam se…Ali pred spavanje, deda nas zove da olizemo varjacu….Ma kakve torte i kremovi….ovo je neopisivo.
Jutro. Gledamo kroz prozor dok doruckujemo bakine tiganjice.
Kazan se pusi, baka i deka izneli zemljane cupove sa drskama i poklopcima, naredjali ih jedan do drugog kao rimske i grcke amfore, a oni smedji, zelenkasti, stari kao i recept za recelj….
I sad uzimaju jednu ogromnu kutlacu, sipaju gotov recelj u kofu, pa iz kofe nalivaju u cup…
Celonocnim kuvanjem , sok od grozdja se zgusnuo do gustine meda, dobio boju rastopljene cokolade, a pun tamnih i slatkih loptica koje su nekad bile zeleni paradajz i komadi bundeve….
Nikada nista slicno konzervansu niti seceru nije uslo u recelj, a mogao se cuvati godinama… U hladu i svezini stoletnog podruma, voljen i postovan, recelj je bio kruna Badnje veceri i Velikog petka…Spadao je u posna jela, a bio tako bogat, tako ukusan i tako neobican… Deca su se borila da im zapadne sto vise tamnih loptica od paradajza i bundeve….Pa ponekad i krisom zalazila u podrum i vadila tu lepotu iz cupa..Sto je deda uvek otkrivao ali nikad kaznjavao…Zabranjivao nam je da sami vadimo recelj samo da bismo vise uzivali u toj kradji..To sada znam.
.....Kao sto znam da vise nema grozdja koje bi moglo dati tako neopisivo ukusan, rekli bismo fabulozan ukus slatkog vina, ni slatkisa koji bi bio blizu recelja, iako recelj nije sadrzao ni gram dodatog secera…kao sto znam da vise nema ni onih godina i onih ljudi..
Ali eto….zato sam i napisala ovu pricu…..
Posluživanje
Ako imate uslova i volje, probajte da napravite recelj…Ali…nista vam ne garantujem. On ce se zgusnuti i biti ukusan ali…Hoce li ga vasa deca pamtiti kao sto ga pamtim ja, to ne znam. Hoce li nadmasiti gioto, ferero i milka brendove, eh, ni to ne znam…..
Kod nas ovo se radilo isto i ja ga pamtim od detinjstva s tim sto sam ovu godinu resila i da spremim bar malo... zvali smo ga Djem od SIRA - to je ono prvo sto se dobija od grozdje kad se izgnjeci, - slatko-blago.. ali zna da kaze IDI TI - JA CU DA TE STIGNEM... tako nam je uvek mama govorila kad vidi da vec pijemo vise nego sto ona smatra.. mi mislili da je sok... nije, bas zna i glava da zaboli iako je SIRA ... pronasla sam se i ja u ovoj prici ... samo da se domognem sire ovu godinu pravit cu Recelj, ako mi uspe napravit cu i kvas pa da zamesim kruh da vidim sta su to Rimljani jeli....
Pročitala sam ovaj neobičan i predivno napisan recept...Nisam nikada ovako nešto jela a ni vidjela, a voljela bih jaako...Sigurna sam da ga ja nikada neću isprobati jer kod nas nema takovih sorti grožđa...To bi mogao da bude i nacionalni recept i suvenir...hvala na ovako lijepo napisanom receptu, skoro kao članak...👋
45