Znam, znam, sigurno se pitate što bi to bio „sunasti” krumpir... Ta riječ, koliko mi je poznato, ni ne postoji, jer je plod mašte mojeg brata i mene kada smo bili klinci i tako nastade još jedan neologizam (u prijevodu, s krajeva hrskav, u sredini malo mekše pečen krumpir, mastan, slastan, poluhrskav)... Naime, oboje smo voljeli malo „rešije” pečen krumpir i uvijek smo se utrkivali kad mama iznese na stol pečen krumpir tko će skinuti onaj što se „uhvatio” na dno pleha (onako fin i mastan). :) I dan danas, a prošlo je od tada sigurno tridesetak godina, kad se kod roditelja okupimo na ručku, a na stolu bude poslužen krumpir, gotovo svi uglas kažemo „evo sune”. Znam ja sve, i da to masno nije zdravo i da rešije ispečeno meso ili bilo koja hrana nije zdrava, ali pravo da vam kažem, s vremena na vrijeme me je baš briga i volim i to hrskavo, masno i nezdravo i uživam u tome bez grižnje savjesti. :) I tako sinoć mio marito i ja poželimo čips (od toga valjda nema gore varijante, ozloglašeni čips i još navečer), a kako dućani nisu radili, padne mi na pamet napraviti jednu modificiranu varijantu čipsa, takozvani sunasti krumpir. I eto me začas u djetinjstvu, u nekim drugim bojama i mirisima... Dakle, ovo nije čips, nije ni neuspjeli pokušaj pravljena istog, ovo je baš ono što i treba biti, hrskavi, „sunasti” krumpir. :)
Znam, znam, sigurno se pitate što bi to bio „sunasti” krumpir... Ta riječ, koliko mi je poznato, ni ne postoji, jer je plod mašte mojeg brata i mene kada smo bili klinci i tako nastade još jedan neologizam (u prijevodu, s krajeva hrskav, u sredini malo mekše pečen krumpir, mastan, slastan, poluhrskav)... Naime, oboje smo voljeli malo „rešije” pečen krumpir i uvijek smo se utrkivali kad mama iznese na stol pečen krumpir tko će skinuti onaj što se „uhvatio” na dno pleha (onako fin i mastan). :) I dan danas, a prošlo je od tada sigurno tridesetak godina, kad se kod roditelja okupimo na ručku, a na stolu bude poslužen krumpir, gotovo svi uglas kažemo „evo sune”. Znam ja sve, i da to masno nije zdravo i da rešije ispečeno meso ili bilo koja hrana nije zdrava, ali pravo da vam kažem, s vremena na vrijeme me je baš briga i volim i to hrskavo, masno i nezdravo i uživam u tome bez grižnje savjesti. :) I tako sinoć mio marito i ja poželimo čips (od toga valjda nema gore varijante, ozloglašeni čips i još navečer), a kako dućani nisu radili, padne mi na pamet napraviti jednu modificiranu varijantu čipsa, takozvani sunasti krumpir. I eto me začas u djetinjstvu, u nekim drugim bojama i mirisima... Dakle, ovo nije čips, nije ni neuspjeli pokušaj pravljena istog, ovo je baš ono što i treba biti, hrskavi, „sunasti” krumpir. :)
Sastojci
Priprema
Krumpri izrezati na tanke ploške (ne baš tako jako tanko kao za čips), a ja sam to radila na Tefalovoj sjeckalici da bi sve ploške bile jednake debljine.
Izrezane ploške blago prebrisati (ne moraju biti suhe kao kada se pravi čips) da ne budu jako vlažne, a potom dodati ulje (maslinovo, suncokretovo ili koje god volite) i sve promiješati žlicom tako da svaka ploška bude obavijena uljem.
Ploške krumpira redati po pek-papiru jednu pored druge i staviti peći u pećnicu zagrijanu na 200-210 stupnjeva dok ne porumene odnosno ne postanu „sunaste” odnosno hrskave.
Izvaditi ih na ubrusni papir da se blago ocijede od viška ulja, a potom posoliti.
Poslužiti uz kečap, senf, majonezu (ako vam nije dovoljno masnoće od pečenog krumpira). ;) :)
Kako je tebi ispao recept?
3