Dakleeee....uopće ne znam kako bi ovo započela ??
Zvoni meni poštar ujutro .....vidim drži on kovertu....gledam od kuda je ...piše Tuzla ❤️❤️❤️
A kad sam ja to otvorila ....ljudi moji!!!!!!!
Gledam ja sliku i šutim....što i nije tako česta pojava ....
Branka moja....ako ikad nisam znala šta bi rekla bilo je to jutros ?
Uđem u kući i bez riječi pokažem Tari i sinu...to si trebala vidjet.... Tara me gleda i veli..."Pa to sam ja !!!!"
I onda je nastao urnebes!! Ona je bila tako sretna i tako ponosna da sam ja istog trena jurila po okvir i ,naravno,slika je na zidu ?
Hvala puno,puno tvojoj Marini!! Do sad sam se samo divila tu na cooliki kad sam vidjela njene radove ,a sada imam jednog na zidu i na tome ti od svih nas hvala ...ma hvala je preslaba riječ za ovakvo veselje kakvo si nam priuštila .
A čim ušuškam svoje staklenčice vidjet ćeš kako izgleda ostatak poklona ❤️❤️❤️
:(Još nema komentara