Za moju fruit kolekciju

Slično kao nar, ananas tako lepo izgleda a tako ih je teško oguliti, pa mi se obično desi da se tako kao eksponati osuše na stolu. Ali za razliku od nara, ananasa ima i u konzervi, pa se par kolutova dokotrljao i u moju voćnu kolekciju. Ananas ( lat. Ananas comosus) je tropska biljka iz porodice bromelija (Bromeliaceae) i jedini je predstavnik ove porodice koji se komercijalno gaji kao voće. Potiče iz Paragvaja i južnih delova Brazila. Kultivisan je u pretkolumbovsko vreme i raširen po čitavoj Južnoj Americi, pa je konačno stigao i do Kariba, gde ga je pronašao Kolumbo, koji ga je odneo u Evropu. Ananas je uspešno gajen od 1720. u evropskim staklenim baštama i posebnim toplim jamama. Masovna primena parnih brodova označila je kraj gajenja ananasa u Evropi, jer je prevoz voća preko mora postao mnogo jeftiniji od njegovog gajenja u umerenoj klimi. Kroz istoriju ova egzotična voćka se služila samo na prestižnim banketima. Sada nam je ananas dostupniji, raspoloživ u skoro svakom bolje opremljenom marketu. Jede svež ili konzerviran, a može se naći i u obliku soka ili kao sastojak mešanih sokova. Koristi se za deserte, salate i voćne koktele, a u nekim kulturama i kao prilog za jela od mesa. U svom rodnom tropskom kraju, ananas je imao veliku ulogu i u domaćom medicini, te se koristio protiv upalnih procesa, za poboljšanje varenja i lečenje različitih digestivnih oboljenja. Koren i plod se primenjuju na koži kao sredstvo protiv upala. Na Filipinima se tradicionalno koristi protiv crevnih parazita. Ananas sadrži proteolitički enzim bromelain koji razgrađuje belančevine. Sok svežeg ananasa se može koristiti kao marinada za omekšavanje mesa. Ananas je značajan izvor mangana, a sadrži i veće količine vitamina C i vitamina B1, kao i antioksidanse. Danas svetskom proizvodnjom ananasa dominira Jugoistočna Azija.