MUKE JEŽOVE

O „prepisivačkon“ radu tuđih riceta i slika neću puno zborit. Pa vazda se prepisivalo, od Biblije do diplomskog rada! Od tega se obraniti ne moremo. Zaludu licence vake i nake, internet je jedna velika biblioteka di se posuđuje sve šta se želi. Ima nekih, nazovimo slikovito, teta koje rade tu, pa ponekad pošalju opomenu da se vrati uzeto, al korisnik zna stoijedan način kako se oglušiti na to. Ma uostalom, nije knjigu spalio nego je da nekom drugom, a taj drugi trećen koji ju je kopira da ima za se zauvik, da ne mora  trkat svaki čas za produžit. Daklen, knjige nisu nestale sa oveag svita, samo su malo prominile adresu, a bome se i umnožile, natalitet porasta, kuš lipše visti!

E sad najvažniji problem naše Coolke i sviju sličnih portala jest riceta npr. „Milkine šnite“. Mila mati, kolko ih ima, more sa svojin istin istijancatin sastojcima imat iljadu varijanti samo po imenu, kako je ko od koga dobija ili ga je i sam posli „prekrstija“ - “Pita sedmi dan“, „Šemsina pita“, „Pita krajice majke“, „Babina pita“, „Prosto ko pasulj“, „“Mariborske štangle“, „Pita vredne domaćice“, „Snajkina pita“, „Ubava pita“, „Okoš-bokoš“ (ma di nađe taki naziv, tovari joj pivali u kokošinjcu!)...e, svakako se more zvat ta „Milkina pita“.

Ne razumin se u tekniku, al recimo da uredništvo nekako teknički more prekontrolirat prin objave sadržaj namirnica i vidi da ima već sa istin sastojcima do sada 968 riceta.

E, al tu je kvaka 22! Količina nije ista, lalalala – Mara u „Milkine šnite“ stavila 132 g masla, Vera zaokružila na po paketa, a Irena 4 kućarina – šta ćemo sad?

Neva zagrije pećnicu na 222 stupnja, Anka na 220, Viki na 467 Farenheita, – šta ćemo sad?

Biljana peče 30 minuta, Amira po sata, Ivana po ure, Lily peče dok se ne ispeče – šta ćemo sad?

Mira ima ventilatorsku pećnicu i peče po dvi kore odjednon, Agnješka ima klasičnu i mora svaku koru zasebno, a Milica peče na drva jednu po jednu jer je zima i baš se lipo grije i kuća miriše po kolačima – šta ćemo sad?

Zorka će u one „Milkine šnite“ oraje zaminit lješnjacima jer ne podnosi oraje, Anita voli bajame, Sunčica voli sve to zajedno, Ivona ima jeftiniju verziju sa suncokretovin simenkama – šta ćemo sad?

Vedrana stavja umisto masla margarin i to light jer da se od masla debja, Samra samo biljno maslo, a Lucija domaću mast jer da se boje kore razvajaju – i šta ćemo sad?

Ma po principu kombinatorike svaka riceta je oriđinale i to samo taki, nema dvi jednake! I ne moremo ništa, kažu u uredništvu, teknika se raspala od jada, to ni japanski roboti ne bi preživili, o svemirskoj teknologiji, koja zbog manjih sitnica pada u vodu, da i ne pričan.

Al nešta drugo još mene mori – kako pronać neku općepoznatu ricetu? Evo sad ja testirala - imamo recimo 66 Reform torti i 24 Reforma torti. Onda ukucan „reform kolač“ i kaže da ih ima 7, od tega je samo 1 stvarno istog naslova, 1 je torta ka kolač, 1 je torta, ostale ni blizu reformu ne spominju u naslovu...vajda je neko u komentaru spomenija (pokvarila mu se na tastaturi tipka sa „R“ dabogda!) reformu i oma izbaci pod traženu ricetu. O boga ti draga, one gore 66 + 24 = 90 nisan niti proviravala ka ovih 7, pa ko bi to?

Al ajd da se i potrudin i tri šetimane čitan tih 97 riceta i  priloženih ko zna koliko komentara (božesačuvaj, vidila sam da neke ricete imaju po 800 komentara, pa tolko lektire ne čitaju dica u cilon školovanju!). Po čemu da se ravnan da li je to najboja riceta?... Po prekrasnoj slici - malo sutra, eno margarina u njem, a njega ne koristin... One sirote bez slike, koje inače preskačen, a sad se baš potrudila da svaku ricetu pošteno pogledan i svima dan šansu, e te pokušavan zamislit... Zato šta je pisala Mirela i ima 800 komentara, ko šljivi neku Ivonu, nema niti jedan komentar?!

Pa na kraju treće šetimane odlučujen se konačno za njih 12 i dodajen ih u omiljene, napišen i po koju svoju bilješku koju posli ne vidin iz nekih tekničkih problema ili moran refrešat stranicu koja onda vrti 12 minuta. Red je i neki komentar ostaviti ili priupitat zbog radi nejasnoća. Komentar iz trećeg puta prolazi, a ponekad neće nikako. Kad nakon još tri šetimane i bogzna kolko neprospavani noći konačno sve to sredin, moran poć kupit teku i pisati na ruke jer printer neman. Baš mi dobro došlo da moran poć kupit teku da vidin kako mi se noge držu... o joooj u kuku me safatalo, kukala mi majka! I tako ode 7 dana, a dođe žuj na prstu i ukočenost od šake do ramena, o leđima da i ne govorin.

Nakon tantalovih muka vaja tih 12 veličanstvenih ponovo čitat i uspoređivat međusob, pravit fusnote, krenit na ocinjivanje...žiri je odlučija ovako: du pua Antoneli, set pua Žarki, duz pua Oliveriii! Čestitan sebi na konačnoj odluci, u to ime popijen bocu bilog da me prođe crnjak. Pogledan slučajno u datum na mobitelu kad su zvali da je li to Mate, ne nije, ja sam žensko, oli ne pripoznajete, ma jeee, falili ste stonasto...Ma čekaj, koji je ovo datum? Kako su prošli svi Božići i Nove godine? Pa šta ću sad i zašta i komu pravit Reform tortu??? En ti ćaću i mater i pasa ćunku!!! A mogla san iz materine zbirke izvuć onu od teta Olge koju smo uvik pravili...

https://www.coolinarika.com/preview/slika/2010375/

Eto, to je meni muka ježova...

Stojte mi dobro, zdravi i veseli bili i vino pili i diskusiju zapodili!