Čovekov život, zdravlje i tajna dugovečnosti predmet su brojnih istraživanja. Oduvek je čoveka najviše zanimalo koliko dugo i kako kvalitetno će živeti. Jedan od mogućih odgovora nudi se u studiji harvardskih naučnika, objavljenoj u časopisu "Cell". Rezultati njihove studije sugerišu da je za ovaj fenomen ključna molekularna reakcija na stres izazvan ograničenim unosom kalorija. Iako je prva asocijacija na stres nešto loše, u ovom slučaju nije tako. Ovde ta reakcija doprinosi očuvanju ključnih funkcija ćelija pa tako organizmu olakšava borbu protiv bolesti povezanih sa starenjem, objašnjava se u članku o ovoj studiji.
Čovekov život, zdravlje i tajna dugovečnosti predmet su brojnih istraživanja. Oduvek je čoveka najviše zanimalo koliko dugo i kako kvalitetno će živeti. Jedan od mogućih odgovora nudi se u studiji harvardskih naučnika, objavljenoj u časopisu "Cell". Rezultati njihove studije sugerišu da je za ovaj fenomen ključna molekularna reakcija na stres izazvan ograničenim unosom kalorija. Iako je prva asocijacija na stres nešto loše, u ovom slučaju nije tako. Ovde ta reakcija doprinosi očuvanju ključnih funkcija ćelija pa tako organizmu olakšava borbu protiv bolesti povezanih sa starenjem, objašnjava se u članku o ovoj studiji.
Laboratorijski eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali su da smanjenje unosa kalorija, uz održavanje potrebnog nivoa hranjivih materija, pokreće lančanu reakciju u mitohondrijama koja dovodi do povećanja nivoa koenzima po imenu NAD.
To dovodi do povećane aktivnosti enzima čiju proizvodnju kontrolišu geni SIRT3 i SIRT4.Posledica ovih procesa je jačanje mitohondrija, povećavanje količine energije koju oni "isporučuju" ćelijama pa samim tim i usporavanje procesa njihovog starenja.I neka ranija istraživanja pokazala su da su oštećene ili smanjeno funkcionalne mitohondrije povezane s Alchajmerovom bolešću, moždanim udarom, bolestima srca i dijabetesom.
Ali, ako želite osigurati dugovječnost i puhanje velikog broja svjećica na rođendanskoj torti, probajte se okrenuti vegetarijanskom režimu prehrane. Naime, najnovije je istraživanje pokazalo kako vegetarijanci imaju manje izglede umrijeti zbog bolesti srca, šećerne bolesti ili zatajenja bubrega u odnosu na osobe koje jedu meso.
Stručnjaci Sveučilišta u Kaliforniji Loma Linda pratili su više od 70.000 osoba kroz razdoblje od šest godina i zaključili kako vegetarijanci i vegani imaju 12 posto niži rizik od smrti usporedno s nevegetarijancima. Doduše, ovaj je razlika zamijećena kod muškaraca, ali ne i kod žena. Zanimljivo, bezmesna prehrana nije zaštitila ispitanike od razvijanja raka, s obzirom na to da su i vegetarijanci i mesojedi oboljeli od malignih bolesti u podjednakoj mjeri.
:(Još nema komentara