Kosulja srecnog coveka

Sultan jedne daleke zemlje patio je od teške bolesti. Njegova kći pozva  lekare iz svih kraljevina  sveta da pomognu ozdravljenju njenog voljenog oca. Kad lekari nisu uspeli  pomoci, princeza  pozva čarobnjake.„Samo ukoliko obuče košulju srećnog čoveka, sultan može biti spasen“, glasio je savet najmudrijeg od svih.

Princeza  naredi konjanicima da pretraže sve kutke kraljevstva. Konjanici  trazise srećnog čoveka i među bogatima i među siromašnima. Bogati ne mogase biti potpuno srećni, jer je uvek postojalo nešto što  nisu mogli  posedovati. Drugi su govorili  da je takva potpuna sreća nemoguća i da tako nešto ne postoji.

Shvativši da srećnog čoveka neće pronaći, a u strahu da li će sultana zateći živog,  krenuse natrag u dvor prečicama. Na jednom proplanku, sedese  mladi pastir i svirase neku veselu melodiju na svojoj svirali. Vođa konjanika, već očajan što nije ispunio zadatak, pitao ga je "Jesi li ti srećan čovek?!"

Na opšte iznenađenje svih, mladić odgovori da je srećan.Ne verovase mu da moze biti srećan tu, na tom proplanku kraj nekoliko ovaca... Mladić im je objasni da je srećan,  jer je potpuno slobodan...

Konjanik naredi: "Daj košlju!"

Mladić ravnodušno reče "Nemam"...