Tradicionalni slani kolaĉ mog kraja, koji je postao poznat diljem lijepe naše najviše zahvaljujući manifestaciji koja se odrźava krajem kolovoza -"Kaj su jeli naši stari" u Vrbovcu.Pa je tako i zovu " vrboveĉka pera".Uistinu pera je savršena u svojoj jednostavnosti,bogata okusom a namirnice i opet toliko jednostavne,one koje je nekad davno svaka kuća imala ,bolje reći stvorila svojim radom.I zato je za izradu ovog slanog kolaça poźeljno nabaviti domaći sir i vrhnje.Ali,to je sve teže,pa koristimo što pronađemo u trgovinama..Pera se kod nas doma, nekad davno uvijek pekla u krušnoj peći ,koja se nije palila svaki dan pa je tada bila prilika da se na źaru i toplini koja je bila već stišana nakon peĉenja mesa i kruha ispeĉe i ona.Fragmenti sjećanja nisu dovoljni da ja to ikad pokušam.Napravljenu peru spretno poduhvatiti "loparkom"i spustiti u vrelinu peći..eh.Ali nakon rusenja kuće stare ,baka ju je pekla u protvanju.Kockastom.Tako da i danas ,iako ja imam bezbroj okruglih tepsija peru peçem baš ovako.U kockastoj formi.:)A nadjev,varijacije s više jaja,kukuruzni,pšeniçni griz,riźa,više vrhnja,manje..Zašto pišem ove stare recepte?Kako dani idu,uhvatim se razmišljanja kako nisam ni jednom svom djetetu objasnila ,nauĉila kako se to priprema.Čak pomislim da ću i ja zaboraviti .Jer ja nikad ne vaźem ni jednu namirnicu kad radim ovo jelo,kolaĉ.A i sad sam otprilike mjere izvagala ,tako da barem imate okvirne smjernice,ako poźelite ovo spravljati.
Tradicionalni slani kolaĉ mog kraja, koji je postao poznat diljem lijepe naše najviše zahvaljujući manifestaciji koja se odrźava krajem kolovoza -"Kaj su jeli naši stari" u Vrbovcu.Pa je tako i zovu " vrboveĉka pera".Uistinu pera je savršena u svojoj jednostavnosti,bogata okusom a namirnice i opet toliko jednostavne,one koje je nekad davno svaka kuća imala ,bolje reći stvorila svojim radom.I zato je za izradu ovog slanog kolaça poźeljno nabaviti domaći sir i vrhnje.Ali,to je sve teže,pa koristimo što pronađemo u trgovinama..Pera se kod nas doma, nekad davno uvijek pekla u krušnoj peći ,koja se nije palila svaki dan pa je tada bila prilika da se na źaru i toplini koja je bila već stišana nakon peĉenja mesa i kruha ispeĉe i ona.Fragmenti sjećanja nisu dovoljni da ja to ikad pokušam.Napravljenu peru spretno poduhvatiti "loparkom"i spustiti u vrelinu peći..eh.Ali nakon rusenja kuće stare ,baka ju je pekla u protvanju.Kockastom.Tako da i danas ,iako ja imam bezbroj okruglih tepsija peru peçem baš ovako.U kockastoj formi.:)A nadjev,varijacije s više jaja,kukuruzni,pšeniçni griz,riźa,više vrhnja,manje..Zašto pišem ove stare recepte?Kako dani idu,uhvatim se razmišljanja kako nisam ni jednom svom djetetu objasnila ,nauĉila kako se to priprema.Čak pomislim da ću i ja zaboraviti .Jer ja nikad ne vaźem ni jednu namirnicu kad radim ovo jelo,kolaĉ.A i sad sam otprilike mjere izvagala ,tako da barem imate okvirne smjernice,ako poźelite ovo spravljati.
Sastojci
Priprema
Umijesite dizano tijesto.Stavite svjeźi kvasac u mlijeko s źlicom šećera i pustite da se digne.1 dcl mlijeka odvojite za to.U posudu stavite brašno ,malo soli,ulje,kvasac i pomalo dodajte ostatak toplog mlijeka da umijesite meko dizano tijesto.Pod rukom osjetite da li je dovoljno meko,a ne opet pregnjecavo il pretvrdo.Ako moram opisno,mislim da treba biti malo mekše nego tijesto za diganjku.Pustite ga na miru,na toplom mjestu,pokrivenog,da se podigne.
Tijesto moźete prema veliĉini tepsije rastanjiti i rukama,tijesto mora visjeti preko rubova .Ali ja na pobrašnjenoj krpi to sukalom razvučem.
U zdjeli pomiješajte svjeźi ,ocijeđeni kravlji sir s vrhnjem,malo soli ,jajima i pšeniĉnom krupicom.Moźe se staviti umjesto krupice riźa,ali ja preferiram krupicu.Moja baka nije prethodno kuhala riźu,ona je u mokrim sastojcima u vremenu peĉenja uvijek bila meka.Treba staviti riźu koja se brzo skuha i gotova priça.
Na razvuĉeno tijesto se stavi nadjev,rubovi se preklope ,moźe se to uredno iliti precizno napraviti,ali nije sad problem ak su i ovako nabacani kao moji.
Ovisi od pere do pere moźe se odmah i još premazati s malo vrhnja prije peĉenja.Neko pred kraj stavi vrhnje .Tepsiju namastite prije stavljanja tijesta.I sad pecite oko 25minuta na 200*C.Zbog mokrog nadjeva je vazno da je odozdola dobro pecena ,pa su ovi rubovi cesto na reš granici(bez brige ,ova moja nije izgorjela).
Ako vam prvi put ne uspije kak ste si zamislili,nemojte odustati il se obeshrabriti.Pri nami se reklo onom ko se duril ,da frĉe ĉube ko peru.(ĉube-usnice.)
Posluživanje
Fina je i topla i hladna.Na kraju obroka,ko uźina,ko veĉera..Dobar tek!
Volim stare recepte.. ovo sam pravila po Štefićinom receptu, ali i prije Coolke jer imam prijateljicu iz Vrbovca koja nam je donosila na posao i tako sam od nje pokupila recept često radila 80-tih i onda dugo ne!!!))
13