Pita od prosa

Ja sam to stavila peći i nisam gledala stalno u to. nego sam negdje nakon 45 min. bacila pogled: ajme, to je odozgo bilo skroz crno. Naravno da je to zagoreno i gorko. Ok, ja sam kriva, nisam razmišljala da je ovo očito jedan  od onih netočnih recepata na coolinariki, a takvi su najpopularniji i njihovi objavljivači imaju kojekakve titule. Dobro, naučila sam lekciju, ako ću ovo opet raditi,dovući ću naslonjač pred pećnicu, napravit ću si kokice i gledat ću to kako se peče. Očito sam ćorava, al u receptu zaista, stvarno ali ama baš nigdje ne piše u kako velikoj posudi se to peče. Moje je bilo debelo oko 1 prst i to još uz moje kalkuliranje prije pečenja: dobro da nisam uzela još veću posudu – ja pomoću ove slike i količine sastojaka zaista pojma nemam kakva posuda je potrebna za ovu količinu! Ne zaslužuju ti kojekakvi autori te kojekakve titule, nego titule zaslužuju korisnici koje te recepte isprobavaju – i uspiju im – svaka čast svima vama koji imate sposobnost čitanja misli pa ste pročitali  misli ove objavljivačice i znali koliko vam velika posuda treba. Ja se ispričavam, ja sam rođena bez sposobnosti čitanja misli.

Sad znam zašto ja nisam  nikad stekla titulu kul šefa – ja sam stavljala na coolinariku predetaljne recepte s previše uputa (a ovdje su najpopularniji oni koji su totalno manjkavi, recimo, ja bih (glupa, kakva jesam), u ovakav recept napisala koje su dimenzije posude, ali ispalo bi da je recept predetaljan).