SLAVSKO ŽITO

Pšenicu (žito) dobro očistiti od nečistoće i isprati je pod mlazom vode. Staviti je u veći sud (jer bubri prilikom kuvanja) i ostaviti da provri. Kad provri, pustiti da vri par minuta, prosuti vodu (žito ostaje u cediljki), naliti novu, hladnu vodu i ponoviti postupak. Ostaviti da opet provri, baciti vodu, naliti opet čistu hladnu vodu i ostaviti da provri. To radim četiri puta, da bi se voda izbistrila. U toku kuvanja, neka zrna žita će se već raspuknuti, otvarati se i to je dobro, tako treba.

Kad četvrti put voda uzavri, skloniti posudu sa vatre, staviti na hladno mesto, poklopiti posudu poklopcem, i na nju staviti neki stari jastuk ili ćebe. Posle par sati mirovanja, žito će biti kuvano, i većina zrna raspuknuta i prohlađena.

Žito procediti (sačuvati 2 dl tečnosti) i samleti ga (koristim multipraktik).

U većoj šerpi izmešati žito, mlevene orahe (pre mešanja odvojiti malo mlevenih oraha i poneku lepu polutku za ukrašavanje) i malo šećera. Dodati vanilu, trun cimeta i morskog oraščića (preći par puta preko rendeta, jer ima intenzivan miris i ukus).

Pošto ne volim da bude suvo, ja žitu uvek dodajem pomalo vode od kuvanja (neko to ne radi, čitala sam čak da su ga domaćice ranije sušile na platnenom čaršavu pre mlevenja).

Probati ukus, pa po potrebi dodati još šećera. Pošto volimo slađe, ja dodajem ukupno oko 250 gr.

Žito staviti u lepu činijicu, posuti ga mlevenim orasima i ukrasiti polutkama oraha.

Rano ujutro, na dan Krsne slave, domaćin ga odnosi u crkvu, gde ga sveštenik osvešta. Ukućani i gosti se na dan slave, pre ručka, posluže kašičicom žita.