Istok Makedonije

Moj put ka ovom malom mestu pocinje iz Skoplja.  Zaobikolnicom  idem pokraj Velesa, Stipa, Kocani.

Sve sam to snimala usput vozeci se u autu sa kamerom iz mobilnog telefona.

Zastacu malo kod Kocanske doline. ona je veoma plodna, a jos i izvor termalne vode pospeshuje odgajanje razlicitih agrokultura. Izobiluje poljima na kojima poljoprivrednici sade cuvenu kocansku rizu. Zeljela sam Vam priustiti zadovoljstvo da vidite polja puna vode u kojima klija seme pirinca.

Pirincana polja u blizini puta. Imala sam tu srecu da snimim ovu lepotu.

Kad zavrse polja, pocinje klisura reke Bregalnice. Doci do Delceva treba samo slediti reku uzvodno do izvora. Ovo je pocetak  putovanja kroz planine i prekrasnu prirodu u kojoj samo zubor reke i tihi vetar nagovestavaju da idemo putem u visinu. Temperatura vazduha koja se snizava ukazuje na to da idemo putem svezine planinskog  puta. Priblizavamo se vestackom jezeru  Kalimanci.

Ovo je pogled na pocetak jezera Kalimanci sa mosta.  Vestacko jezero pune dvije reke Bregalnica i Kamenicka reka i malih koji doprinose njegovom punjenju. Kad se ispusti voda iz jezera puni kanale koji navodnjavaju kocansko pole.

Evo i ono malo sunca sto nas je pratilo cijelim putem, ogleda se u mirne vode jezera. Zelenilo oko jezera pokazuje svoju lepotu i raznolikost, i daje ovom kraju spokojan izgled. Pozelis da zastanes i izgubis se u ovu nedirnutu prirodnu lepotu.

Evo i jednog malog sela sa razbacanim kucama na ovom planinskom vrhu. U ovom kraju sela su razbacanog tipa. Kuce su napravljene na velikim razdaljinama jedni od druge. Karakteristika vecine sela u Delcevu  je razbacani tip kuce.

Stigli smo do prve stanice za osvezenje. Na ovom putu je mesto za osvezenje hladnom, bistrom planinskom vodom i klupe za odmor umornih putnika.  Ovaj put koji vozimo ide prema Bugarskoj granici tako da je prometan i za druga laka i teska vozila.

Velelepni ulazak u mali gradic. Dvosmerna ulica sa lepo uredjenim zardinjerama.

Ovo je ulazak u centar grada. E sad malo o gradicu:  Delcevo se nalazi u kotlini Pijanec na nadmorskoj visini 620 m. Grad je cist i nezagadjen. Nalazi se u podnozju planine Golak sa visinom od oko 1400 m.nadmorske visine. Planina izobiluje sumom bora, buke i daba. Osim toga puno je tu i lekovitog bilja i sumskog bobicastog  voca.

Grad je raspolozen na oba brega reke Bregalnice, koja ga deli na dva dela . Na levoj strani reke je stari grad, a na desnoj prosireni novi grad.

Na reci Bregalnici postoje 2 mosta. Ovaj je prvi napravljen i spaja dva dela grada. Drugi vise povezuje industriski deo sa starim gradom i vodi ka putu za planinu Golak.

Lepotu i svezinu grada daje reka koja dostojanstveno protice kroz sredinu grada. Priblizavamo se starom delu grada, koji je ujedno i centar grada.

Deo novog dela grada.

U blizini grada nalazi se manastir Presveta Bogorodica Balaklija. To je jedno veoma lijepo mesto na  kojem se okupljamo u petak posle Uskrsa.  Tamo svi dolaze sa pogacama, uskrsnjim jajima i mezetlukom na izlet. Imamo i muzicke programe  sa narodnim pjesmama toga kraja.  Lijepo je vidjeti  ljude kako se smiju, raduju i  druze.  Pokoji i zapjevaju.

Evo nas doma.U nasoj prekrasnoj basti ruza, koje mi toliko nedostaju u Skoplju.

Kad su jake vrucine veranda je jedini spas. Blizu smo reke tako da blagi vetar piri i donosi svezinu tekuce vode.  Golak hladi grad svojim zanosnim mirisima.

Evo.  Ovo je moja prica o jednom malom gradu na Istoku Makedonije u kojem zivot tece mirnim tokom i sve je tako jednostavno. Nema zurbe, nema frke.  I to je to zasad.

Zelim svima sve najbolje.

Do sledeceg   clanka.