Piše da sam tu već deset godina, okrugla brojka znači. Stekla nekoliko prijatelja, divila se i još se divim nekim članicama, mnogo toga naučila - i o ljudima i o kuhanju, s nekima se i srela, za neke se još nadam da ću ih upoznati. U tom našem konglomeratu ima svega i svašta, i štošta smo svi prošli. Ali tu smo svojom voljom, radi zabave i druženja ...
Da pišem ili ne pišem? Pa koga briga jesam li tu ili nisam? Tko bi me se i sjetio da odem i nestanem sa tih stranica? Možda njih nekoliko, većina ne. Ali nema veze, tu sam iz razbibrige, zabave, radi nekih recepata i članaka, a i radi povremenih razgovora s nekim članovima i članicama. Učim iz diskusija, zna biti baš zanimljivo. A učim i od mnogih članica koje dijela s nama svoje kulinarsko umijeće. I mnogima se divim.
Bilo je svega i svašta u tih deset godina. U početku samo sam gledala recepte i tražila ideje, potom sam počela i sama slati po koji recept. I bila u dilemi - posalti ili ne? Zar da pošaljem recept za naš omiljeni čušpajz, tako svakidanšnje jelo, ili da pak šaljem ono što mi se čini zanimljivo, nesvakidašnje, nešto posebno? Ali što je to nesvakidašnje i posebno? Meni to, nekome nešto drugo.
I tako, pri preispitivanju same sebe što poslati a što ne, našlo se svašata. I vidjela sam svašta. I naučila o razlikama među nama. I o tome da netko samo radi toga da štanca recepte šalje na coolcu baš sve i svašta, do toga da neke članice doduše štancaju, ali zato je skoro svaki njihov recept nešto posebno. O fotografijama ne bi - od prosječnih, nikakvih, pa do vrhunskih.
Zapravo, sve je kao u stvarnom životu. Razlike, pa istovrsne zanimacije, svađalice i one koje su za miran način rješavanja razlika u pogledima. Po onome - tko sam ja da ti sudim? Pa zato ni ja ne "sudim" nekome kome je neko obično jelo toliko važno da ga tutne tu - ako mu je to krajnji domet, neka je. Tko zna što netko drugi misli o mojim receptima. Nekome se sviđa nešto, drugome drugo. Tolerancija prije svega. I neka nas razlike spajaju a ne razdvajaju. I da se ne pokunjimo ako nam svi baš ne plješću za baš svaku stvar koju stavimo na coolku.
Baš nas ima svakakvih. I neka nas ima. Pri tolikom broju članica i članova ništa čudno ako ponekad i perje leti. Nečiji je jezik britak i oštar, nečiji smiren i pomirljiv. Netko je duhovit, netko umorna i zlovoljna duha, nekome je svejedno za sve, netko uživa tjerajući mak na konac. Netko traži pozitivne strane, netko pak jedva čeka da nekome nešto oštro napiše. I tako u nedogled.
I opet smo tu da je i tu kao u stvarnom životu. S tom razlikom da se ne vidimo pa se i predstavljamo kako nam odgovara, a samo rijetki znaju kakvi smo uživo. Ni to nije ništa strašno. Pa ne živimo pod istim krovom.
Volim čitati neke članke. Jedino mi je žao što sigurno propuštam(o) mnogo zanimljivih i članaka i blogova, recepata, fotki i svega drugoga što pojedine članice dijela sa nama. Previše nas je da bi mogli pratiti baš svakoga, pa mi se ponekad čini da više nekim slučajem naletimo na one koje su iznad prosjeka. Nemamo svi vremena sve pretraživati. Znam po sebi. Tako nekad švrljam bez veze po coolci in naletim na nešto novo, zanimljivo ... i kliknem za prijateljstvo, da mogu pratiti ono što netko stvara.
Ponekad gledam cool chefice. Većina su stvarno prva liga, za divljenje, ali tu i tamo je naziv dobila i pokoja za koju se pitam po kakvim kriterijima, pogotovo uspoređujući da drugim članicama sa tim nazivom. Prosječne, čak loše fotke, recepti bez nekog prepoznatljivog identiteta, svakidašnji, bez nekog onog duha i osobne note koji krasi veliku većinu cool chefica (i chefova). Ali ipak - tko sam ja da sudim? To je moje mišljenje, smijem ga valjda izreći, na kraju krajeva baš me briga što radi uredništvo. Nisam tu radi jih već radi sebe i onih koji su mi zanimljivi, dragi, blizu po nekim svojim pogledima.
Volim čitati članke iz kojih se vidi neki stav, pa makar se ne slagala s njim. Volim članke o kulinarici iz kojih se vidi koliko znanja, ljubavi, spretnosti i truda netko ulaže u hranu i sve što je u vezi s njome , ili iz kojih pršti duhovitost.
Jedino što me smeta ponekad je neka preosjetljivost kada netko s pravom, argumentirano i navodeći činjenice nekoga na nešto upozori, a taj se počne koprcati ko razmaženo derište i zove druge u pomoć za napad na onoga tko se usudi misliti drugačije pa to čak i napisati ... Eto, takvi uski pogledi me smetaju, ali to samo znači da onaj koji ne priznaje kritiku ne vidi dalje od svog plota ...
Stvarno, neki su mrtvi hladni, jedni ponekad vruće glave i oštra jezika a drugi put malce mirniji, treći prelaze preko svega kao da se ništa ne događa, neki su mimozice i osjetljivi, pak drugi prihvataju kritiku, primjedbu, diskusiju, neki znaju svaki čas što se događaio tko je koga, drugi ulete tu i tamo. Jedni samo mljancakju, drugi se ni ne osvrću, jedni dijele s coolcom ama baš sve, neki samo ponešto ... I opet smo došli do toga da smo i tu, u virtualnom svijetu, svi različti kao i u stvarnom životu. I baš zanimljivo kako se i u tom virtualnom svijetu sklapaju virtualna znastva i prijateljstva, ali i netrpeljivost.
Pola sam toga zaboravila što sam htjela napisati. Neću gobiti vrijeme pišući o stotinjak skoro istih recepata za istu stvar, nema smisla. Ta tko bi sve konca pohvatao. Ima i zanimljivijih stvari.
Uglavnom, mojih deset godina s vama je brzo prošlo. Još učim, gledam, divim se, ali i nasmijem te se ponekad zapitam: Ljudi moji, zar je to moguće?
Pa da, mogće je, ta ljudi smo.
58Komentara