O hibiskusu

Hibiskus, u narodu poznatiji i kao kineski slez ili japanska ruža, rod je od preko 200  vrsta biljaka iz familije slezova (Malvaceae). Poreklo vodi sa prostora današnje Indije i Kine. U Evropu je stigao tokom 1731. godine sa biolozima koji su bili na istraživanjima u Aziji.  Cvetovi su raznobojni. Zastupljene su gotovo sve nijanse crvenih, belih, narandžastih, plavih, roze i ljubičastih boja. Često mogu biti i šareni. Plod je čaura.  

Vrsta hibiskusa, pod nazivom Kanaf  koristi se za proizvodnju papira, dok se Hibiscus sabdariffa koristi kao povrće i za proizvodnju čajeva i džema, naročito na Karibima. U Meksiku se koristi za proizvodnju jamajkanske vode, popularnog pića specifične boje i ukusa. U Egiptu i Sudanu veoma je rasprostranjena karkada, čaj dobijen od hibiskusovih latica. Hibiskus je i inače glavni sastojak mnogih biljnih čajeva. Našao je primenu i u kozmetičkoj industriji  za proizvodnju preparata za negu. Neki narodi koristili su njegovo cveće kao dar bogovima.

Veoma je čest na pacifičkim ostrvima, a žuti cvet hibiskusa je na državnoj zastavi Havaja. Cvet hibiskusa se poklanja državnim zvaničnicima i turistima kao ogrlica ili venčić, i predstavlja znak dobrodošlice. Cvet hibiskusa se takođe, često sreće kao plemenski tatu i znači moć i poštovanje.

Na japanskom jeziku naziv hibiskusa znači nežan. Cvet hibiskusa se daje u znak dobrodošlice posetiocu i predstavlja društveni običaj u Japanu.

Za Kineze hibiskus ili kineska ruža ima različita značenja. Neki ga povezuju sa bogatstvom i slavom, a neki njegov nežan cvet povezuju sa mladom devojkom.

U Južnoj Koreji hibiskus je nacionalni simbol i viđa se na nacionalnim amblemima i obeležjima. Cvet hibiskusa znači i besmrtnost. Za venčanja je to večnost ljubavi, a u ratu je to nepobedivost ratnika.

U Maleziji hibiskus je nacionalni cvet. On predstavlja život i hrabrost i može se videti na njihovoj nacionalnoj valuti i nekim državnim obeležjima.