O pomorandzi

Iako je južno voće, pomorandža (Citrus aurantium) je kod nas odomaćena kao jabuka. Kod pomorandže je sve korisno – kora, plod i cvet.
U Nepalu se pomorandža jede cela, zajedno sa korom, dok je u Avganistanu trpeza bez ove voćke nezamisliva. Sokom od pomorandže prelivaju se variva i meso, radi boljeg ukusa i radi boljeg varenja.
A delikatesni desert Švajcaraca su kriške pomorandže prelivene slatkom pavlakom. U antičkim vremenima zvali su je voćem bogova, pri čemu ih je Herkul posebno obožavao, jer su mu davale snagu.
U 17. veku Francuskinje su svoje lice negovale sokom od pomorandže, a podočnjake su uklanjale pomorandžinom korom. Danas su ekstrakti ovog voća nezaobilazan sastojak kozmetičkih preparata i parfema. Dva veka kasnije, francuske mlade nisu mogle da zamisle svoje venčanje bez bidermajera od cvetova pomorandže, niti prvi bračni obrok bez dezerta od ovog voća. Francuskinje su u znak pozdrava i slave vojnike koji su svojevremeno spasli Marselj od španske okupacije, zasipale laticama cvetova narandže.
Ceđena pomorandža prvi put je uvedena u ishranu vojnika u američkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata a po završetku, u Americi je počela prva industrijska proizvodnja đusa. Još u 19. veku britanska kompanija proizvela je prvi “jafa keks”, koji je dobio ime po vrsti pomorandže bez koštica.
Plod pomorandže je izuzetno ukusan. Sadrži obilje vitamina C, B, provitamin A, kao i vitamin E. Od minerala ima kalcijum, magnezijum, kalijum i fosfor. Pomorandža je bogata i oligoelementima i šećerom, koji organizmu obezbeđuju energiju.
Amerika je jedan od najvećih svetskih uzgajivača pomorandže.