Posadila sam ovu lepu biljku jer je idealna za bavarsko podneblje i oko nje nema nista posebno da se radi.
Za nas Evropljane je topinambur relativno novo otkrovenje a Indijanci u Novoj Francuskoj, u Kanadi, ovu biljku poznaju od davnina i koristili su je kao osnovnu hranu i pogotovo kao hranu za put jer suzbija apetit. Ova karakteristika, koju su Indijanci empiriski spoznali, je danas (naucno) potvrdjena jer krtola sadrzi neke supstance, kao na pr. inulin koji ne izaziva insulinsku reakciju u telu. Francuski osvajaci su doneli ovu krtolu u Francusku u 17-om veku i tamo je vazila za delikates u bogatim kucama. Odatle se brzo rasirila i vec 1900 godine je pod njom bilo zasadjeno 80.000 hektara. Biljka je otporna kako na visoke temperature tako i na vrlo niske.
Latinski naziv biljke je Helianthus tuberosus. U ishrani topinambur moze da pomogne kod kontrole tezine zbog gore pomenutih supstanci. Spada u prebiotske namirnice. Sadrzi nesvarljivi polisaharid inulin, rastvoriv u vodi, koji se razgradjuje pomocu bakterija u crevima. Idealan je za dijabeticare. Ima malo kalorija, bogat je vitaminima, kalijumom, gvozdjem, B1 vitaminom, nijacinom, ugljenim hidratima i vlaknima.
Topinmbur ne treba ljustiti, treba ga dobro oprati hladnom vodom i najbolje je da se konzumira sirov, tako je najzdraviji. Poceti sa konzumiranjem malih kolicina jer nadimava i izaziva gasove. Najbolji je u mesanim salatama.
Moze se odrzati 4 nedelje u frizideru u zatvorenoj posudi a takodje se moze drzati u posudi sa zemljom koju treba povremeno zaliti. Moze se ostaviti i napolju u zemlji i vaditi po potrebi. jedino ga je tesko iskopati zimi ako se zemlja smrzne.
12Komentara