Meni jedan od najdražih začina koji mi danas obično koristimo iz kesice, a miriše mi na divno vreme kad je moja baka koristila samo šipke i po potrebi ih u starom mesinganom avanu sitnila u prah, a cele stavljala u tegle sa slatkim...
Španski konkvistador Hernán Cortés je oko 1520. prvi upoznao Evopljane sa vanilom i čokoladom, kad se vratio iz Meksika. Jedan od njegovih oficira, je nakon što su zarobili astečkog kralja Montezumu, primetio da on pije chocolatl (piće napravljeno od zrna kakaovca i meda sa vanilom). Špancima se toliko dopalo to piće da su ga odneli u Španiju. Vanila je postala pravi hit oko 1700. po celoj Evropi.
Pokušaji da se vanila presadi u druge krajeve, dugo su ostali bez rezultata, jer su njen pelud raznosile jedino posebne meksičke pčele - melipona. Onda je 1841. Edmond Albius, rob sa Reuniona u Indijskom okeanu, otkrio način ručnog oprašivanja vanilinog cveta i vanila se počela uzgajati na Madagaskaru i susednim ostrvima. Beru se nedozreli plodovi (jer se zreli plodovi raspucaju), suše se na suncu ili ispiru u vrućoj vodi. Zatim se zamataju u vunene pokrivače, da se izazove zrenje i vrenje i mahune postaju tamnosmeđe. Tokom vrenja na površini mahuna razvijaju se vrlo sitni beli kristalići, tzv. - vanilin koji ima intenzivan i ugodan miris. Najfinije vrste nose oznaku burbonska vanila (po starom francuskom imenu za otok Reunion - Île Bourbon). Vanilin brzo hlapi, pa se kod izuzetno kvalitetnih plodova svaka mahuna pakuje u staklenu ili plastičnu ambalažu s dobrim zatvaračem.
Puno se koristi u polastičarstvu, kod izrade kolača, nekih vrsta peciva, čokolade pa i u proizvodnji likera.
11Komentara